Klasifikacije ustava
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: FORKUP, Novi Sad

САДРЖАЈ
УВОД...................................................................................................2
1. Класификација(подјела)устава......................................................................................3
А. ПРИМАРНА КЛАСИФИКАЦИЈА..............................................................................3
1. Октроисани устави или повеље.....................................................................................3
2. Уставна пакт или компромисни устави.......................................................................4
3. Народни или демократски устави.................................................................................4
Б. СЕКУНДАРНА КЛАСИФИКАЦИЈА.........................................................................4
1) Формално-правна подјела..............................................................................................4
1.1. Писани и неписани устави...........................................................................................4
1.2. Крути и меки устави......................................................................................................5
1.3. Кодификовани и некодификовани устави................................................................5
1.4. Кратки и дуги устави....................................................................................................5
2) Социолошко-правна подјела..........................................................................................6
2.1. Номинални и реални устави........................................................................................6
2.2. Нормативни и семантички устави.............................................................................6
2.3. Стабилни и гипки устави.............................................................................................6
2.4. Статички и програмски устави..................................................................................6
2.5. Очити и прикривени.....................................................................................................6
3) Политичко-правна подјела.............................................................................................7
3.1. Монократски и диархијски устави.............................................................................7
3.2. Федерални и унитарни устави.....................................................................................7
3.3. Монархијски и републикански устави......................................................................8
ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................9
Литература.............................................................................................................................10
УВОД
Устав је највиши општи правни акт једне земље, и сви остали закони морају да буду у сагланости са њим.
У овом семинарском раду детаљније ћу обрадити класификацију тј. подјелу устава. Устави се могу разврставати по различитим мјерилима. Нека од ових су у науци постала традиционална.
Сви постојећи устави се могу груписати по два основа, и то на:
-Примарну и
-Секундарну класификацију.
Прва класификација обухвата подјелу устава по њиховом настанку,тј. начину доношења и по њиховој суштини, док друга подјела, тј. секундарна узима једну његову битну карактеристику и према њој утврђује сличности и разлике устава.
Врсте устава по примарној класификацији су :
1) Октроисани устави или повеље
2) Уставни пакт или компромисни устави
3) Народни или демократски устави
Уставе према секундарној класификацији сврставамо у три групе:
1) Формално-правна подјела(обухвата четири групе са по двије врсте устава);
2) Социолошко-правна подјела(уставе групишемо у више скупина);
3)Политичко-правна подјела(монократски и диархијски,федерални и унитарни,монархијски и републикански).
1.КЛАСИФИКАЦИЈА (ПОДЈЕЛА) УСТАВА
Уставна ера траје већ неколико вијекова.У скоро свим земљама свијета доносе се устави, и то у различитим друштвено-економским,политичким,културним и другим околностима. У том дугом периоду донесено је веома много устава, који имају различит садржај, различите доносиоце и различит поступак доношења.
Теоретичари су, нарочито у посљедњих стотину година, настојали да што боље сагледају карактеристике устава и да према њиховим битним и сличним (сродним) елементима направе класификацију.
Сви постојећи устави могу се груписти по два основа,и то на:
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]